Pivopedija

Hmelj je ključni sastojak piva. On je dodatak koji ima moć da promeni ukus i aromu piva na mnogo različitih načina. Hmelj se pojavljuje u mnogim formama i oblicima. Za pivare svaki od ovih oblika ima svoje dobre, kao i neke izazovne strane.

Celi hmelj je najprepoznatljivija forma. Kada se hmelj ubere, on se suši i pakuje u velike, skoro 100 kg teške bale. Šišarke hmelja su odlične za ukus piva, ali skladištenje može biti teško. One stare brže nego pelet i imaju tendenciju da brže oksidiraju, što loše utiče na pivo.

Pelet je danas najpopularniji oblik hmelja u pivarstvu. Ovo je takođe oblik koji se koristi u Staropramenu. Kako bi se proizveo pelet, cele šišarke hmelja su kompresovane, izrezane, pritisnute i ukalupljene u male valjke. Ovaj proces omogućava zadržavanje lista hmelja i njegove mnoge aromatične komponente, uz to i u zgodnom obliku za pivare. Pelet je obično vakumiran u pakovanja od 5 do 25 kg, kako bi se lakše skladištio, merio i koristio za vrenje. Iako je vizuelno manje privlačan od svežih ili sušenih šišarki hmelja, pelet je revolucionizovao pivarstvo, zato što je olakšao rad pivara. Najveći izazov kod hmelja je održati ga svežim. Ako se propisno skladišti na hladnom mestu, pelet hmelja može ostati svež nekoliko godina. Ukratko, pelet je pouzdan i zahteva nizak nivo održavanja.

Ekstrakti hmelja su visoko koncentrovana hmeljna ulja u tečnom stanju. Njihova glavna prednost je to što zauzimaju  manje prostora i lako se transportuju do prodavnica. Jedan očigledan izazov sa ekstraktima je taj što prave nered i teška su za upotrebu zbog svog lepljivog tečnog stanja. Neki pivari veruju da su ekstrakti bolji za zagorčavanje više nego za aromu i ukus, ali ovo u stvari zavisi od tipa ekstrakta koji se koristi.

Hmelj u obliku svežih šišarki ponekad se koristi za spremanje specijalnih piva. U ovom obliku hmelj se šalje direktno u pivaru posle žetve, bez sušenja i baliranja, po mogućstvu na hladnoj temperaturi, kako bi se sačuvala svežina. Zbog ovakve delikatnosti, ovaj oblik se u pojedinim pivarama koristi samo povremeno.

Kao što je prethodno pomenuto, hmelj je vrlo zahtevan za rukovanje, pa je propisno sklaidštenje na niskoj temperaturi ključno za održavanje njegovog prefinjenog karaktera. Ako se ne skladišti i zaštiti pravilno, hmelj brzo gubi svoju gorčinu i aromu, bez obzira na to u kojoj je formi, pogotovo ako se skladišti na sobnoj, ili čak i regularnoj temperaturi frižidera. Ako se to desi, primenjivost hmelja se smanjuje, što znači da je pivo manje gorko i ima manje ukusa i arome nego što je zamišljeno. Poznavanje toga šta svaki od oblika hmelja donosi pivu i kako voditi računa o hmelju jesu osnovne veštine svakog pivara. Znanje da će se, ako se pravilno skladišti, hmelj ponašati prema svojim osnovnim osobinama jeste ključno u spravljanju piva koje je konstantno odlično.