Ovaj vebsajt čuva “kolačiće” u Vašem pretraživaču da bi poboljšao Vaše iskustvo. Za više informacija o “kolačićima”, na koji način se koriste, kao i o zaštiti privatnosti, pogledajte našu stranicu sa informacijama o kolačićima.
Možete pogledati informacije o “kolačićima” bilo kada putem linka na dnu svake strane.

Pivopedija

Slad

Pored vode, gledano po sadržaju, slad čini najveći deo recepture piva.

Neki ljudi zovu slad dušom ili okosnicom piva iz više razloga. Slad je važan za pivo jer utiče na njegovu punoću, boju, slast, ukus i izgled. Međutim, njegova najvažnija uloga je oslobađanje fermentabilnih šećera u procesu pasiranja, koji će na kraju obezbediti hranu za kvasac radi proizvodnje CO2 i alkohola.

Ječam je najčešći tip zrna koji se koristi za proizvodnju slada. Proces slada počinje kada se zrno natopi vodom da bi klijalo. Posle izvesnog vremena proces se zaustavlja, klica se otkine i zrno se tretira sa velikim izvorom toplote.

U zavisnosti od metode grejanja nastaje svetli ili tamni slad. Kada slad stigne u pivaru, pažljivo ga slome i polome klicu, ali paze da zrno ne pretvore u prah. Na ovaj način pivari su sigurni da će slad osloboditi dragocene šećere koji su neophodni za kuvanje piva.

Postoje dva osnovna tipa slada, bazni i specijalni. Bazni slad čini negde između 60 i 100% ukupnog slada u zavisnosti od recepta. On je svetle boje i njegov posao je da obezbedi većinu fermentabilnih šećera u pivu.
Specijalni slad se dodaje pivu za određene namene i prisutan je u nižim procentima, negde u opsegu 1 do 40%. Na primer, tamni slad utiče na boju piva, ali i dodaje razne arome, od čokolade, karamele, kakaa, kafe, pa sve do nagorele ili čak dimljene. Kristalni slad je takođe često korišćen tip specijalnog slada koji utiče na boju i ukus. Neke druge vrste specijalnog slada su pšenica, raž, ovas i sl.

U Staropramenu najčešće korišćena sorta slada je svetski poznati moravski ječmeni slad. To je lokalna vrsta 2-reda ječma koji pospešuje pivo zahvaljujući tretmanu nižim temperaturama tokom procesa proizvodnje slada. Uz dodatak Saaz hmelja i lokalne meke vode, dobijamo savršenu kombinaciju za pravljenje savršenog lager piva u češkom stilu.

Sada je pravo vreme da napomenemo da je prema velikom piscu o pivu, pokojnom Majklu Džeksonu, poznata Coors pivara počela da koristi moravsko seme za uzgajanje sopstvenog ječma u 1930-im i 1940-im u Sjedinjenim Američkim Državama. Češka majka priroda i lokalna moravska sladovina oduvek su činila čuda za pivo na svetskom nivou!